I tako nas je prvi dan nakon kratkih praznika ka da nas je dočeka na vrata oni Štrumpf šta viče „Izne na đeeenjeee!“. Uala, pituralo nan vrata od učijona. Ljubičasto. Kažu ženske da to nije ljubičasto nego lila. Aj dobro, lila su vrata. Rekla je jedna nastavnica da ta boja 'potiče mozak na rad'. Mislin da ona misli da ćemo mi zato bolje učit i pazit na satu. I mogu reč da nije ni ta loša jer mi se pari da mi dičinja više pazimo na satu i bolje razumimo. A štokovi su boje poda. Žuto. E, i ženske opet kažu da je to limun žuta. Meni je ta boja boja sunca koje obasjava nas malu dičinju iz najboje škole na svitu. I svi smo sritni i veseli. I onda nan je ona iz likovnog rekla da su te dvi boje kom-ple-men-tar-ne. Ne sićan se sad šta to znači ali dobro zvuči. Nisan čuja jer san mora oštrit bojice za crtat na likovni. I tako kad sad hodamo (ne trčimo) hodnikom (inače otra ispod skala cili odmor) lipo nan je. Veceji su nan plavi ka plavetnilo mora. Tamo se mi pričamo. Zidovi su ukrašeni sa našin radovima i piturancijama i bičikletama i svašta ima. Onda kad se popenješ na kat ugledaš vrata od knjižnice zelene boje. Pari mi se da san doša isprid noninih duplih vrata na dvoru na otoku. Ili isprid duplih vrata na staroj kući od babe na selu. Oma mi dođe volja za uć tamo. Je da su tamo knjige, ali oma me dođe i volja za uzet lektiru za čitat.
Vrata za u zbornicu su narančasta. Ne znan šta to znači.
Ma sve se lipo uklopilo.
                                                              Robi H.