Ozbiljna spika o zaštiti životinja. Malo san se spustija u fotelju. Ma jel i vama crnjak kad sretnete kojeg učitelja vanka? Meni je to zableuš samo takav. Ka ono normalno mi ih je viđat poškoli, ali vanka! Crnjooober od srama. I onda počeja film i gleda san ga. Baš je bija dobar. Garonja bik mi je ful jak lik i sliči mi na didinog bika. I gleda san borbu bikova u Radošiću i rekli su otac und jaranen da ove godine će Radošić bit hit des kli na cija pa će bit gužvaje samo take. Tata und jaranen su se stalno smijali, ja nisan jer nisan svaki put skužija zašto bi se triba smijat. Ali baš san gušta. A film je kako se jedan Ante koji je za borbu bikova se zaljubi u žemsku koja radi za zaštitu životinja i onda je njegov otac i prike njegove su tili da ona dođe u Radošić vidit kako oni ne muče bikove nego ih paze i milke.

I kad je film završija skužija san da sa našim učiteljima side dvi glumice iz filma. Čoviče. Kako mi je čudno vidit kad vidin da naši učitelji znaju nekoga ko nije iz škole. I onda smo se tata und jaranen i ja uputili vanka. Iden ja iden, kad čujem poznati glas: ‘Ma jel to moj Robi?’ Bloka san. Uči moja. Tata se lipo fino javija i onda je ona meni rekla da će me upoznat sa dvi glumice iz filma. I onda me upoznala. Ja san malo pinkicu duma i odma izvadija svoj blokić od novinarske. Negine mi peja iz zalaganja.

To su van Viviana Bojić i Luči Lončar. One su prije radile u našoj školi OŠ Ravne njive.

Robi: Mala moja, imena ti tvoga, kako doći do uspjeha svoga?

VB: Ko ne prođe njive ravne, on ne more do nagrade glavne.

LL: Ideš na put od trnja do zvizda, nije lako otić iz tog gnjizda.

Robi: Mala moja, o'šla si nizdola, falil' tebi ova naša škola?

LL:  Robi mali, imena ti tvoga, zašto pitaš glasa strašivoga?

VB: Mali Robi, meni plakat dođe, kad se sitin da mi škola prođe!

Pouka: Moraš kroz školu Ravne njive proć, da bi do uspjeha moga doć.

Pozdravlja vas Robi H.