Sv. Lucija ili sv. Luce živjela je u 4. st. na Siciliji za vrijeme cara Dioklecijana. Potjecala je iz imućne obitelji. Legenda kaže da je na hodočašću u Katanij dok je molila za majčino ozdravljenje, doživjela ukazanje mučenice Agate koja joj je predvidjela skoru mučeničku smrt. Po povratku na Siciliju, raskinula je ionako neželjene zaruke te svoje bogatstvo podijelila siromašnima što se nije svidjelo njenom zaručniku koji ju je bijesan zbog toga čina prijavio caru Dioklecijanu da je kršćanka. Po tadašnjim zakonima je kao takva bila vrlo opasna, stoga ju je car Dioklecijan dao najprije mučiti a zatim i pogubiti.

Nadamo se da će i vas sv. Luce ujutro razveseliti malim poklonom, a do tada pročitajte što o običajima za sv. Lucu u našim malim mjestima, piše Zorana Geržinić, profesorica hrvatskog jezika i književnosti i diplomirana etnologinja:

"Ko zno je non vešta do poda i je imo dugaške vlose? Kako se na to provuče kroz ključanicu i ulize u kuću? Kako bez očiju vidi di je moja posteja? Jeson svo godišće bila dobra i oće mi kalceta bit šarena i puna?“ – to dičje glavice užežin Sviete Lucie muči…   

Svieto Luce je nojslaji svietac u godini za dalmatinsku dicu po tako i za našu. I kolikoguol hodili u modierno vrimena i inbukovali se u se, to dici ne smimo uskrotit.

Večeras vajo da donesete u naručju trovie za tovarčića sviete Lucie, jerbo to i znote da ona grie ol praga do praga na svojien tovaru i di nojde trovie, tuol se frmo. Di nimo ništa za njiezinu beštiju, ti prog priskoči. Meni bi otac bi nali u siću  vodie da se tovarčić napije. Vrota ol kuće morate zaklopit, ali nemuojte ključ ostavijot u bravi…Brava mora bit prozna jerbo tuda svetica ulize u kuću i šujo se na prstiman  do komore di dite spi. Napuni mu kalcetu i stavi je pol blazinju. Obrne se i grie daje. Prog po prog. Dici vajo da rečete da moradu olma zaspat…Nieće nin ništa dat ko ne zaspidu. A jo san uvik pensola da ću je privarit, da ću je somo pinku vidit, barienko veštu ili vlose…Nikad nison to doškola…

Če je Luce nikad nosila dici nimo nikakove veze sa viman današnjiman darivonjiman. Dica bidu dobila noronču, dvi karamele i dvi suhe smokve…Danas je kalceta šarenijo i veselijo, bogatijo, ali ne i vridnijo…Jerbo je nikad dicu i molo stvor veselila, a svaka mater je na don sviete Lucie čestitala svojien ditetu ti don tepliman pršuratiman. Kad san već dotakla probliem darivonjo, i duokle san jo bila mola, ni bilo tih velih šienih okolo tega…Danas darije Nikola, Luce, Djed Božićnjak, mali Isus…Puno je to, i tieško je to…A da ne govorimo da nimo provega smisla Božića…Je kuo kolendroje, je kuo grie u koga častit se, veselit se? Svak je zabivien u svuoj kantun, nimo družbe, nimo radosti…Brat s braton ne govori, susid susida ne vidi… Meni i danas dolazidu prid oči slike našega stola doma, kad su pivoči kolendrali u našen dvuoru…Od silnih vonjih i kolurih ti srce poskoči! A  da baren vuo godišće kuo zapivo prid mojin pragon, če bi se zaorilo u pusten dvuoru!

Ali, da se vrotin Luci!

Nikada, ne tako odovna, večer užežin Lucie, su se dica skupjala kroj crikvice sviete Lucie blizu Mujinih, di bi se užgo veli ogonj kojega su stariji muški priskokali. Bila je užonca da se svieca dočeko zvonima. Bobovišćani su nadgliedali dicu kojo bidu, jedon po jedon potiezali konop koji pado u dvuor sa zvona i slavili…Tuol bidu se pinku pomolili i brzo trkali doma sve parićat…

Na don sviete Lucie morate posijot šenicu, a kako je od Lucie do Božića dvonaest don, možete pridvidit kakuov će bit koji misec iduće godine. I ko poznajete koju Lucu, holte non zapivot! Tako su i naši stori činili!

Mene je svieto Luce uvik veselila, veće i ol Božića, a kal bi na pasala čekola san Djeda Mraza…Ni bilo ni Barbikih ni igricih ni Bakuganih ni Gormitih…Somo puno slojkega…I bili smo sritni…A moja mater s nuon jelnuon norončon još sritnijo…Zato, mame i tate, u vuon tieškon godini, ispričojte dici vu štuoriju če su je i meni drugi provjali, i stavte nin u srca jubov za malo, ali svieto…Svi bismo dici tili sve dat, ali vajo noj miru i ne kvorit običaj! I nemuojte se zaboravit pri diteta obadat je tovarčić sve izi!

I čuvojte store užonce! Sve je na vamin!  A namin kojima svieto Luce nieće duoć, jer ne poznaje naše kraje, ostaje somo šperonca da će niko drogo srca na naše store posteje obisit kalcetu za nos…

Ako noćas čujete zvonac po mistu…to van je zvonac sviete beštije…A rečedu da puočne dilit ol Raca nizbrdo…Po sad čekojte!"