On ispalija: "Pa di eskurzija gotova je škola brale ajme meni kako ću pročitat novine u miru!" Kaže mu moj tajo: "Pa čoiče šta si učinija?!" Kaže Bronzani: "A ka da san in vrimena da se smiste pa san promislija da ću in nać učitelje i onda ih lipo zamolit da drčinu odvedu gori među turiste namazane kremon za sunčanje di in je i misto pa da mi normalni domaći svit možemo na miru čitat Slobodnu. Ali prijatelju moj nije bilo potribe. Neka finčukasta dica. Dva po dva odaju, sidnu, bacili nakarte. Sve dobro. Svaku malo bi osjetija kako me nešto prostrili i onda san skonta da je to pogled učitelja, njih četri, pa tako nekoliko puta. I ja san bija miran i tiho san okriča stranice Slobodne da me ne bi prostrilili direkt." Uleti mater: "Ajde Bronzani, biće da su to mali Čeki došli na naše Horvacko more." Bronzani oma reče: "Ma niiijeee, to su iz Robijeve škole!" PUASTI! MOOOLIN?! Ja splodira: "Ko je iša, di je iša, kako ja nisan, šta su činili?" Priča mi onda barba Bronzani da su bili na plaži u Supetar na otoku Braču (skonta san da su to osmaši i Šitunka+Bečićka+Mijić+Tudorka = audi kvatro) i da su tamo se klizali niz one vra.to.lom.ne tovogane i vozali pedaline i guštali. I govori da su bili ful pristojni a ja san se cili ponosno napuva i reka: "Pa mi smo svi taki u mojoj školi. Sve fini svit." I da su očistili sve iza sebe na plaži i pristojno hodali po putu u Supetar na otoku Braču (to su mu sve prinile babe šta side oko trajekta kad akoštaje i ide ća). I onda je u trajektu na putu natrag opet barba Bronzani bija s njima i bija je miran ka bubica.

Sritno osmaši naši!

Robi H.

AUDI KVATRO 1

AUDI KVATRO 2

DVA PO DVA 1

DVA PO DVA 2

TOVOGAN

TOVOGAN 2