Osnovna škola Ravne njive-Neslanovac Split

matermoja stalno broji da je njena neka profa u gimnaziji uvik govorila: matiša je nauka, matiša je moć, ko nezna matišu loše će proć. a meni ti brojevi uvik zadaju muku. pa triba redalica pa trokut pa triba šestar pa triba mislit. neman ja dovoljno prstiju na rukama i nogama za rješavat sve one zadatkine šta nan uči zadaje sve teže i teže. ali ima jedan dan u godini kad van ja obožavan matišu. to je večer matematike u našoj školi.

jedva san dočeka ić na to. mater zableušila, znamenuje se i nemore doć sebi da ja jedva čekan nešto šta ima veze sa matišon. skocka san se i sredija kosu. doša san među prvima. tamo su već bili višić, ona umisto bronze, šitunka i lovrićka. čoiće šta su sve složili koe igrice i mozgalice i svašta šareno i zanimljivo. nisan zna di ću prije. bilo je ful dice i nekih uča i šor ravnatelj. svi se nešto rješavali. krenija san otpočetka. uša san kod višića i ove umisto bronze. oni su bili u tekničkon. i tamo san bloka. brojia san, mozga i smija se. višić me pohvalija jer san ja mališ a njegovo je za velike. pasan onda otiša kod lovrićke (baš u njenu učijonu) die bija mađioničar sa kartama i pogađa mi je sve karte i nisan ga skužija. onda san slaga slije oblike geometriske i igra san sudoku - toe ono sa 6 brojeva šta moraš složit gori doli i okolo. skvičali su neki jer su se natjecali u brzini sudokua. igra san igrice sa pijunima isto. onda san napravija ulet kod šitunke (baš u njenu učijonu). ona uvik ima mozgalice za poludit i mora san čitat zadatke i umorija san se. i igra san neke igre sa plastičnin malin pakovima. i neke drvene kolutove san slaga na tri štapa. itu su skvičali neki jer su se takničili u brzini. uče su šetale okolo i pomagale. i svi smo se izredali svugdi i gušta san. oće opet bit dogodine? oće mi moja uči dat peju iz zalaganja?

Robi H