Osnovna škola Ravne njive-Neslanovac Split

nate onu 'i Bog stvori zemlju' (peja vjerić zalaganje)? e, i tako grad stvori ovu našu školicu i otkad je nje i milke je. teta milka naša. mike. nje van je otkad je škole. ona van je ka fundamenti ove škole. uvik je nasmijana i uvik govori 'disi diko?' i 'kakve si volje diko?'. ona je vječna. carica. ja kad jeden milkačoku uvik promislin nanju.

čuja san da ona nan ide sad u penšjun. kako brale?! nemoš virovat? pa stari judi idu u penziju (peja isprirode)! ona zuji kroškolu. piči sa usisivačen onim šta pari svemirski čelinđer. brza je ka metak. slatka je ka milka čokolada. pa nije ona za penšjun... valjda.

kad san iša po marendu ovi dana pita san jednu čistu ali nesmin kazat koju da mi reče jeli istina da teta mike ide u penšjun i ona mi je rekla da ide jer da ima šespet godina. mooolin?! čoiče kobi reka...

bez voje san gricka marendu prije je jila ona mene (ovako mi mater govori kad skuva gulaš za obid). bija san nekako utučen. onda san sta i zableušija sam sebe kasan promislija ovako: pa neka teta mike gušta u penšjunu! zaslužila je kad je toliko puno i dobro radila odi u našoj školici. njen duh i vedrina (peeja hrvaaackiii) uvik će se čutit jer je ona u fundamentima škole!

GUŠTAJ MILKA I ŠETAJ PO GRADU !

(ali i svrati koiput digod donas u svoju školicu)

Robi H. (malo tužnjikave voje)