Osnovna škola Ravne njive-Neslanovac Split

mi smo dica svašta naučili i skoro smo svi sritni. neki nisu. a štaš. nemogu svi uvik bit sritni. zanji dan smo vraćali knjige u knjižicu. iz naših knjiga će učit druga dica jer će nan se dilit knjige u drugon razredu jednih od drugih. na satovima su nan pozakjučavali ocjene i rekli nan sa koliko ćemo proč. ja san zadovojan. koliko san radija toliko san dobija (ovo san naučija od babe moje sestra iz radunice). 

zanji dan škole su osmaši svi došli u bilin majicama da se potpisuju jedni drugima na majice. zaustavljali su i učije da in se potpišu. neki su dali da in se piše po rukama licu nogama vratu. a išempjane mularije! onda su osmaši neki pituravali zidove oko škole da nan ne pari karampana. a bilo je vruće pa san mislija da će afantat ali nisu jer su to naši osmaši: oni su veliki i mogu sve! ja misin da su nan tili dat primjer kako triba pazit na svoju školu. ona nan je drugi dom i šesna nan je. onda su osmaši napravili bakjadu sa tondinima, dinim kutijama i begalkama i pivali su a koje nego hajdučke pisme sa naše pojudske lipotice. Bilo je dima i ludila i smija i veselja i pisme. Mi smo pljeskali i mahali. Gušta san. onda su osmaši svi sritni sa svojin boršama bez knjiga nego sa šugamanima išli na bače bučnit se i feštat cili dan jer su gotovi sa osnovnon školon. sad idu u srednju.

katrige i klupe su sad prazne. konpjuteri su ugašeni. sače bit produžna za one šta imaju refat sad kad nisu prije i sjenice za učije pa ćemo jedno jutro doć po svoje svjedožbe i ondak če naša školica spavat cilo lito.

a štačemo mi dica činit? kupat se u moru!!! jušto iden na fire bacit na picigin sa prikama.

adio školo, vidimo se u deveti misec!

tvoj Robi H.