alo ekipaaaa, još malooo!!!
tek mi je danas došlo do glave da se nećemo stić ni zlamenovat a da ćemo bit u klupama. alo, u klupama. jedva čekan. danas je mater imala zumanje za vječe roditelja pa san usakrito sluša platikanje roditelja i ranatelja i čuja san da ćemo ulazit u školu nekako posebno i da čemo sidit u jednoj učijoni i da nećemo baš moć u kondut na druškanje sa ekipon. meni su kondut partiji u školi uvik najdraži.
ali bit će toga opet kad prođe ova glupa korona najradije bi je poprska bijokilon i pipson zajedno. daće nan knjige i maskice. meni je ka fora nosit maskicu. znan da je teta bise niki dan susida naša bila kod nas na kavu na socjalnojdistanci pa su ona i mater ronjale da in ide nanerve nosat tu masku stalno jer da hi gušidu i da in je vruče. a lito je brale normalno da je vruće. i jedva čekan doć u školu. kažu da ima oni aparati ka za sapun ali nisu za sapun nego dizifisijent za dizinfisirat rukice naše male. vidit ću ekipisu svoju! ma i učit ću i pisat domaći i čitat lektiru. samo da nemoramo na konfjuter. kad je završija zoom mater je odahnila i rekla ocu da jon se čini da je sve dobro i da je bokun mirnija sad ijonda je otac zacenija i jedva izgovorija: jel radi toga šta robi ide uškolu paš moć sa bison kafenisat i neš morat njemu spreman zajist i ujutro ga istiravat izposteje? cili je poskakiva osmija. ona ga je onda pogodila kanavacon i cenila i ona. ja nisan ništa razumija nego san slega ramenima i iša usobu i ka prava žemska otvorija ormar i gleda u monturu koju ću obuć u ponediljak. da me ONA vidi.
Robi H
.jpeg)
.jpg)
.gif)
